KOL­AŠIN – Čla­no­vi osam po­ro­di­ca ko­je su smje­šte­ne u ko­lek­tiv­nom smje­šta­ju „Dom uče­ni­ka” u Ko­la­ši­nu vi­še od dva mje­se­ca su bez stru­je. Ka­ko po­sta­je sve hlad­ni­je i zi­ma se ka­len­dar­ski pri­bli­ža­va nji­hov ži­vot je sve te­ži i te­ži. Sta­na­ri Do­ma uče­ni­ka ka­žu da su pri­nu­đe­ni da jav­no ape­lu­ju za po­moć i da se isto­vre­me­no sna­la­ze ka­ko zna­ju i umi­ju ka­ko bi za­gri­ja­li svo­je pro­sto­ri­je i op­sta­li u ži­vo­tu... Zbog sve ukup­ne si­tu­a­ci­je sta­na­ri Do­ma uče­ni­ka ape­lu­ju na nad­le­žne da im omo­gu­će da stru­ju pla­ća­ju svak za se­be, od­no­sno da sva­ka so­ba do­bi­je svo­je bro­ji­lo jer se utro­še­na elek­trič­na ener­gi­ja sa­da mje­ri jed­nim.
S ob­zi­rom na to da obje­kat Do­ma uče­ni­ka ne­ma dim­nja­ke, ne­ki od sta­na­ra ko­ji ima­ju špo­re­te na dr­va sna­šli su se ta­ko što su su­lun­da­re spro­ve­li kroz pro­zo­re, ali, tvr­de ni to ni­je rje­še­nje jer dr­va ne­ma­ju da bi mo­gli da se gri­ju i po­ne­što sku­va­ju. U Do­mu uče­ni­ka ži­vi 14 čla­no­va me­đu ko­ji­ma je še­sto­ro dje­ce, i dvi­je ba­ke od pre­ko 80 go­di­na ži­vo­ta. Uku­pan dug za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju je oko 35.000 eura.
Ve­ći­na sta­na­ra, su ko­ri­sni­ci ma­te­ri­jal­ne po­mo­ći ta­ko da ži­ve bu­k­val­no na ru­bu eg­zi­sten­ci­je. I oni ko­ji pri­ma­ju pen­zi­je ta­ko­đe se mo­gu slo­bod­no svr­sta­ti u so­cija­l­ne slu­ča­je­ve jer to su sve mi­nin­mal­na pri­ma­nja. Oni ka­žu da je si­tu­a­ci­ja po­sta­la neiz­dr­ži­va jer bo­ra­ve u le­de­nim pro­sto­ri­ja­ma, ne­ma­ju na­či­na za odr­ža­va­nje lič­ne hi­gi­je­ne jer ne­ma to­ple vo­de. Sve u sve­mu ka­žu da su u jed­noj uža­snoj si­tu­a­ci­ji te da im je pri­je­ko po­treb­na po­moć.
- Ni­ko do­sad, ni sa lo­kal­nog ni sa dr­žav­nog ni­voa, ni­je po­ka­zao na­mje­ru da iz­mi­ri du­go­va­nja za stru­ju. Pri­je ne­ko­li­ko da­na do­la­zio je tim iz ko­la­šin­ske kan­ce­la­ri­je Cen­tra za so­ci­jal­ni rad. Oni su na­pra­vi­li za­pi­snik o na­šoj si­tu­a­ci­ji. Iz Op­šti­ne ni­ko ni­je do­la­zio ni­ti nas ko dru­gi pi­ta ka­ko nam je – ogorč­ni su sta­na­ri Do­ma uče­ni­ka.
Ro­san­da Ra­ko­če­vić ko­ja je već u osmoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta ka­že da joj je ži­vot po­stao ne­pod­no­šljiv.
- Stru­je ne­ma­mo dva mje­se­ca, ali ni­ko­ga ni­je bri­ga za to. Hlad­no je, gri­jem se kod kom­ši­ja, a no­ću spa­vam u le­de­noj so­bi i ako sam sla­bog zdra­vlja. Ne­mam pa­ra ni za peć ni za dr­va, a o odr­ža­va­nju hi­gi­jene da i ne go­vo­rim- ža­li se Ra­ko­če­vi­će­va.
Nje­na kom­ši­ni­ca Dra­ga­na Šu­ko­vić, sa­mo­hra­na maj­ka, ka­že da iako ima špo­ret, dr­va su pro­blem, jer ih ima ve­o­ma ma­lo. Ona is­ti­če da je sta­nje ne­iz­dr­ži­vo, i da nje­na ma­lo­ljet­na kćer­ka do­ma­će za­dat­ke ra­di uz šte­ri­ku.
- Ži­vi­mo kao da smo na ne­kom ka­tu­nu bez osnov­nih uslo­va za ži­vot. Hlad­no je, dim­nja­ka ne­ma, dr­va ne­ma, a poseb­no je te­ško sa odr­ža­va­njem hi­gi­je­ne. Mno­gi od nas su šte­to­va­li ci­je­lu zim­ni­cu, ko­ja je bi­la u za­mr­zi­va­či­ma- ka­že Šu­ko­vi­će­va ape­lu­ju­ći na nad­le­žne da se do­go­vo­re i na­đu ne­ko pri­hva­tlji­vo rje­še­nje.
J.Š.


Op­šti­na i EPCG bez do­go­vo­ra

Iz Elek­tropri­vre­de Cr­ne Go­re ka­žu da su bi­li pri­mo­ra­ni da obje­kat is­klju­če sa mre­že. Ka­žu da su ulo­ži­li sve mo­gu­će na­po­re da se sa Op­šti­nom Ko­la­šin do­go­vo­re o na­či­nu i di­na­mi­ci pla­ća­nja du­ga za stru­ju, ali da ni­je­su na­i­šli na raz­umijevanje čel­ni­ka lokalne upra­ve, te da im ni­je pre­o­sta­lo ni­šta dru­go već da Dom uče­ni­ka is­klju­če sa mre­že.
Dom uče­ni­ka je op­štin­sko vla­sni­štvo, ali lo­kal­na upra­va u mi­nu­le tri i po go­di­ne, ka­ko tvr­de iz Opš­ti­ne Kolašin, ni­je od­lu­či­va­la o to­me ko će bi­ti smje­šten u nje­mu. To su, ka­ko ob­ja­šnja­va­ju u lo­kal­noj upra­vi, či­ni­li dr­žav­ni or­ga­ni ig­no­ri­šu­ći Op­šti­nu, i iz tog raz­lo­ga lo­kal­na upra­va, ne pri­zna­je dug za stru­ju, ni­ti ima na­mje­ru da ga pla­ti.